On-line učionica

8. januara 2019.

Programiranje u C++-u

Filed under: C++,Programiranje — jelena100janovic @ 11:20 pm

Pre nego što počnemo da programiramo, potreban nam je alat. Ja sam učila sa najprimitivnijim alatom – papirom i olovkom, što ne znači da i vi morate tako. Papir i olovka su super u smislu da sve moramo znati napamet, ništa nam se ne ispisuje samo, niti ga je lako naći… Ali imaju i veeeliku manu: teško je proveriti da li nam program radi onako kako smo zamislili. Nije nemoguće, ali oduzima zaista mnogo vremena. Zato je zgodno da isprobavamo svoje programe na računaru. Za to nam treba prevodilac, ili kompajler za C++. Njih ima zaista mnogo, kako onih koje istaliramo na računar, tako i onih koji su on-line, na nekom sajtu. Bilo koji će uraditi posao, sem ako ne napišemo nešto što neki kompajler ne prihvata ili ne razume. Zato dajem prednost instaliranim kompajlerima, jer, ako mu i nađemo neku manu, uvek možemo dodati nedostajuće biblioteke, što kod on-line alata nije moguće.

Čak ću se usuditi da preporučim kompajler za koji znam da radi na mnogim konfiguracijama računara i pritom ih ne usporava. To je Dev-C++. Druga njegova prednost je u tome što se relativno lako instalira na većini računara pod Windows operativnim sistemom. Ima i svoje mane, ali o njima ćemo kad na iste naiđemo.

Naš prvi program

Očekujem da ste instalirali Dev-C++ sa gornjeg linka, pokrenuli ga i shvatili da je mali prozorčić savet dana i da ga treba zatvoriti. Sada ćemo otvoriti novi projekat sa File -> New -> Project…

Otvara se prozor za dijalog New Project u kome treba da izaberemo tip projekta i jezik na kome pišemo. Tipova projekata ima više, ali ću se ja ovde zadržati na objašnjenju zašto ne pišemo aplikacije za Windows. To jeste lepše, šarenije i možda interesantnije, ali je sam kod dosta komplikovan za početnike i nećemo se njima baviti dok ne naučimo klase i objekte. Dakle, izabraćemo Console Application i C++ Project i kliknuti na OK.

Sledeći korak je da izberemo gde ćemo snimati naše programe. Preporučujem da napravite poseban folder za njih, videćete uskoro zašto. Pojavljuje se kostur koda našeg programa. Kasnije ćemo objasniti deo po deo. Za sada, ukucajte sledeći kod:

U prvom redu programa imamo dve stvari. Naredbu #include koja se obraća kompajleru i govori koje biblioteke želimo da koristimo u progamu. I ime biblioteke iostream u kojoj se nalaze naredbe za komunikaciju sa računarom.

U petom redu programa obaveštavamo prevodilac da ćemo koristiti standardna imena naredbi. Da ga nema, ispred svake naredbe bi morali pisati std::. Na kraju je tačka-zarez ; koji označava kraj neke naredbe.

U sedmom redu programa imamo int main() što je glavna funkcija i odatle u stvari počinje program. Reč int ozačava da je rezultat rada glavne funkcije neki ceo broj, a reč main je ime glavne funkcije. Ono što piše između običnih zagradi su parametri glavne funkcije, možemo ih i obrisati, za sada nam nisu bitni, a i teško je za objasniti na ovom nivou znanja. Otvorena vitičasta zagrada { označava početak bloka naredbi programa.

U osmom redu programa se nalazi naredba za ispisivanje na ekran cout <<, tekst koji ispisujemo pod navodnicima i opet tačka-zarez za kraj naredbe.

U devetom redu je naredba return koja vraća rezultat rada funkcije. U ovom slučaju je 0, što označava da se rad uspešno završio. Na kraju je opet tačka-zarez.

I deseti red sadrži zatvorenu vitičastu zagradu } koja označava kraj bloka naredbi glavne funkcije.

Hajde da ga sada probamo! Prevođenje i pokretanje programa izvodimo sa Execute -> Compile & Run, ili adekvatnom alatkom u liniji s alatkama, ili sa F11.

Otvara se novi prozor u kome biramo ime za našu glavnu funkciju. Pazite! Ako snimite više projekata, ali ne promenite ime glavne funkcije iz main u nešto drugo, ona će se uvek prepisivati preko već postojeće, tako da ćete imati u svim snimljenim projektima u stvari istu glavnu funkciju, tako da ćete suštinski imati sačuvan samo poslednji projekat. To i nije previše strašno za početak, ali kada budete radili na više projekata istovremeno (na primer, na kontrolnoj vežbi), može da bude dosta frustrirajuće! Ako niste dobili izvršen program

onda se desila jedna od dve moguće stvari. Prva je da ste negde pogrešili i sada se kompajler buni i upozorava na grešku. Ako je tako, ispravite je i ponovo pokrenite program. Druga mogućnost je da vam se antivirusni program na računaru pobunio i ne daje vam da pokrećete viruse. Priznaćete da je logično: antivirusni program je prepoznao program koji nikada nije video i ne daje mu da se izvrši na vašem računaru. To je odlično, ali vi znate da niste napisali virus. Sada samo to treba da kažete antivirusnom programu. U zavisnosti koji koristite, opcije će izgledati drugačije, ali suština je da treba na listi Exceptions (Izuzeci) dodate putanju do svog foldera gde snimate svoje projekte, da se ne bi ubuduće bunio kada ih pokrećete. Zato je bilo važno da napravite poseban folder u kome ćete snimati svoje programe.

Ovo je prilično jednostavan program i verovatno je svima jasno da samo ispisuje tekst između znakova navoda na ekran. Igrajte se malo s njim. Ispišite nešto drugo. Napravite namernu grešku, da biste videli kako ih kompajler prikazuje. Eksperimentišite!

Komentari

Komentari u programu služe da bi se program objasnio i ne utiču na izvršenje programa. Pišu se ili nakon znaka // pa do kraja reda, ili između znakova /* i */. Evo da vidimo kako to izgleda:

Mislim da sam ovu mantru izgovorila milion puta u različitim kontekstima… Ne može se naučiti zviždati, ako SAM ne pokušaš nekoliko desetina puta. Ne može se naučiti da praviš torte, ako SAM ne umesiš desetine torti. Ne može se naučiti Matematika, ako SAM ne uradiš nekoliko desetina zadataka. Isto tako, ne može se naučiti Programiranje, ako SAM ne napišeš nekoliko desetina programa. Zato…

Domaći zadatak

  1. Napisati program koji ispisuje Tvoje ime, preskoči jedan red, pa ispisuje ime Tvoje škole.
  2. Napisati isti program kao u prvom zadatku, ali koristeći samo jednu cout << naredbu.
  3. Napisati program koji ispisuje donji tekst, tačno kako piše:

„Napolju je ledeno“, rekao je ledenim glasom.

Advertisements

Ostavite komentar »

Nema komentara.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

%d bloggers like this: