On-line učionica

12. februar 2012.

Promenljive

Filed under: C posle Pascal-a,Programiranje — jelena100janovic @ 5:45 pm

C ima sledeće proste tipove podataka:

Tip u C-u Veličina

(u bajtovima)

Donja granica Gornja granica Ekvivalent u Pascal-u
char 1 char
unsigned char 1 0 255
short int 2 -32.768 +32.767 integer
unsigned short int 2 0 65.536
long int 4 -2.147.483.648 +2.147.483.647 longint
float 4 -3,2·10±38 +3,2·10±38 real
double 8 -1,7·10±308 +1,7·10±308 extended

Na nekim sistemima samo int je short int, a na nekim long int.

Ne postoji boolean tip u C-u – koristite char, int, ili (bolje) unsigned char.

Ključna reč unsigned može da se koristi sa svim char i int tipovima.

Da biste deklarisali promenljivu u C-u, napišite:

Tip spisak_promenljivih;

Na primer:

Definisanje globalnih promenljivih

Globalne promenljive se definišu iznad main-a na sledeći način:

Takođe je moguće inicijalizovati globalne promenljive koristeći operator = za dodelu.

Operator = je isto što i := u Pascal-u.

Na primer:

Ovo je isto što i:

Ali je efikasnije.

C takođe dozvoljava višestruku dodelu koristeći =, na primer:

Što je isto, ali efikasnije od:

Ova vrsta dodele je moguća samo ako su sve promenljive koje se pojavljuju u naredbi istog tipa.

Možete definisati sopstvene tipove koristeći typedef. Ovo će imati veću važnost kasnije, kad naučimo da kreiramo složenije strukture podataka.

Ispisivanje i unos promenljivih

C koristi formatirani izlaz. Funkcija printf ima specijalan znak za formatiranje (%) – znak koji se piše posle ovog definiše određeni format za promenljivu:

  • %c    –    znakovi
  • %d    –    celi brojevi
  • %f    –    decimalni brojevi

Na primer:

Fomatiran izlaz se piše unutar navodnika, promenljive se pišu posle. Vodite računa da se redosled formatiranja izlaza i tipova promenljivih slažu.

Rezultat ovog programa je:

scanf() je funkcija koja služi za unos vrednosti. Njen format je sličan funkciji printf. Na primer:

Piše se znak & pre promenljivih. Molim Vas da ovo prihvatite za sada i zapamtite da ga koristite. Ima veze sa pokazivačima koje ćemo upoznati kasnije.

Rezultat ovog programa je:

Konstante

C Vam dozvoljava da deklarišete konstante. Kada deklarišete konstantu, to liči na deklaraciju promenljive sem što se njena vrednost ne može menjati.

Ključna reč const se koristi za deklaraciju konstanti, kao što je pokazano dole:

Možete staviti ključnu reč const pre ili posle tipa. Izaberite jedan način i uvek tako radite. Uobičajeno je da se konstante inicijalizuju, s obzirom da ne mogu dobiti vrednost na neki drugi način.

Preprocesorska naredba #define je još jedan, fleksibilniji način da se definišu konstante u programu.

Često ćete sretati const deklaraciju među parametrima funkcije. Ovo jednostavno govori da ta funkcija neće menjati vrednost tog parametra.

Ostavite komentar »

Nema komentara.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

%d bloggers like this: