On-line učionica

2. novembar 2011.

Uvod u Pascal

Filed under: Pascal,Programiranje — jelena100janovic @ 11:47 am

O Pascal-u

Programski jezik Pascal je napravio Niklaus Wirth 1970. godine. Nazvan je po Blaise Pascal-u, poznatom francuskom matematičaru. Napravljen je s ciljem da bude jezik za učenje programiranja i da bude pouzdan i efikasan. Pascal je od tada postao više od samo akademskog jezika i koristi se komercijalno.

Vaš prvi program

Prva stvar koju morate uraditi je da pokrenete editor za Pascal.

Uvek počinjemo program tako što otkucamo njegovo ime. Otkucajte reč program i ime programa iza nje. Mi ćemo nazvati naš prvi program „Pisanje“, jer će on ispisati reči na ekran.

Program Pisanje;

Posle toga ćemo otkucati reči begin (početak) i end (kraj). Otkucaćemo glavni deo programa između ove dve rezervisane reči. Zapamtite da se stavlja tačka posle reči end.

Program Pisanje;

begin
end.

Naredba Write (piši) ispisuje reči na ekran.

Program Pisanje;

begin
   Write(‘Da nije ovog teksta, ekran bi bio prazan!’);
end.

Primetićete da je tekst između znakova apostrofa. To je zato što je to ono što se zove string. Svi stringovi moraju biti ovakvi. Znak tačka-zarez na kraju reda je razdvajač naredbi. Zapamtite da ga uvek morate staviti na kraju reda.

Sada ćemo iskoristiti naredbu Readln (čitaj red) da sačekamo korisnika da pritisne enter pre nego što završimo program.

Program Pisanje;

begin
   Write(‘Da nije ovog teksta, ekran bi bio prazan!’);
   Readln;
end.

Sad snimite svoj program pod imenom pisanje.pas.

Kompajliranje

Naš prvi program je sad spreman da bude kompajliran. Kada kompajlirate program, kompajler čita Vaš kod i pretvara ga u izvršiv program. Pritiskom na CTRL+F9, kompajliraćete i startovati program.

Ako Vam se pojave greške u toku kompilacije, pređite ovu lekciju ponovo da biste našli gde ste ih napravili. Videćete da se program posle kompilacije startovao.

Trebalo bi da vidite tekst na ekranu, a pritisak na enter će izaći iz programa. Čestitamo! Upravo ste napisali svoj prvi program u Pascal-u.

Još naredbi

Naredba Writeln (piši red) liči na naredbu Write sem što ona premešta kursor u sledeći red nakon što ispiše tekst. Evo programa koji će ispisati isti tekst u dva reda:

Program Pisanje;

begin
   Writeln(‘Da nije ovog teksta,’);
   Write(‘ekran bi bio prazan!’);
   Readln;
end.

Ako želite da preskočite red, samo zadajte naredbu Writeln bez zagrada.

Korišćenje naredbi iz biblioteke

Naredbe koje su ugrađene u Vaš Pascal kompajler su vrlo jednostavne i trebaće nam još nekoliko. Biblioteke se mogu uključiti u program, da biste dobili pristup većem broju naredbi. Biblioteka crt je jedna od najkorisnijih. Naredba ClrScr (obriši ekran) iz biblioteke crt briše ekran. Evo kako se koristi:

Program Pisanje;

uses crt;
begin
   ClrScr;
   Write(‘Da nije ovog teksta, ekran bi bio prazan!’);
   Readln;
end.

Komentari

Komentari se koriste da objasne šta delovi programa rade. Kompajler ignoriše komentare i oni postoje samo zbog ljudi koji koriste kod programa. Komentare stavljamo između vitičastih zagrada. Trebalo bi da uvek imate komentar na početku svog programa u kome piše šta on radi, kao i komentare za bilo koji kod koji je komplikovan. Evo primera kako se komentariše program koji smo upravo napisali:

{Ovaj program ce obrisati ekran, ispisati tekst i cekati korisnika da pritisne enter.}
Program Pisanje;

uses crt;
begin
   ClrScr; {Brise ekran}
   Write(‘Da nije ovog teksta, ekran bi bio prazan!’); {Ispisuje tekst}
   Readln; {Ceka korisnika da pritisne enter.}
end.

Uvlačenje

Primetite da sam stavila tri razmaka pre nekih naredbi. To se zove uvlačenje i koristi se da bi program bilo lakše pročitati. Veliki broj početnika ne razume razlog postojanja uvlačenja i ne koriste ga, ali kad budemo počeli da pravimo duže, kompleksnije programe, razumećete.

 

Zadaci za vežbanje:

1. Napišite program koji ispisuje:

0
.1
..2
…3

2. Napišite program koji ispisuje Vaše ime i prezime, adresu i godine u formatu:

Ime Prezime
Ulica Broj
Godine.

3. Napišite program koji ispisuje Vaše ime slovo po slovo u svakom redu.

4. Napišite program koji ispisuje Vaše ime dijagonalno.

5. Napišite program koji, koristeći simbol *, ispisuje prvo slovo Vašeg imena.

6 komentara »

  1. Pozdrav😉

    Zar je moguće da se još uči pascal ?!

    Ja sam bio uvjeren da je ušao u povijest programskih jezika.

    Komentar od Dario Kreštalica — 7. novembar 2011. @ 6:17 pm | Odgovor

  2. Uči se🙂 U gimnazijama u Srbiji se uči ili Pascal, pa Delphi; ili C pa C++. Ovaj konkretan program je za jednu mašinsku školu. Uče Pascal samo jedno polugodište, a onda rade C. Navodno, Pascal je razumljiviji za početnike.
    To je otvoreno za diskusiju… Ja lično, volim Pascal, jer sam ga ja učila u školi, ali ne mislim da je značajno razumljiviji od C-a…

    Komentar od jelena100janovic — 7. novembar 2011. @ 8:50 pm | Odgovor

  3. Učenje Pascal-a me podsjeća na učenje latiskog jezika … ali poanta je u tome što se latiski jezik koristi u medicini a dok pascal skoro nigdje što se tiče razvoja aplikacija tj. praktične primjene.

    Usporedio sam latinski i pascal jer su obadvoje oficijalno mrtva „jezika“.

    Također C zastarjeva s obzirom na model programiranja ,… pa mislim da c++ je dosta mudrije koristit za temelj programiranja.

    Ali u svakom slučaju oop jezik je velika razlika naspram strukturalnog (proceduralnog) jezika kao što je pascal jer se skoro nigdje ne koristi. A proceduralni jezik od učenika zahtjeva neprirodan način razmišljanja jer čovjekov mozak razmišlja objektno o svijetu a ne proceduralno, … pa je zbog toga oop jezik zaživio i mnogo je uspješniji nego proceduralni jezik.

    S obzirom na ovo što sam naveo, moglo bi se zaključit da je mudro odmah djecu učit OOP jer proceduralni način razmišljanja samo usporava oop; primjer su brojni programeri koji su imali dosta muke dok su prešli sa proceduralnog na oop jezik.

    pozdrav😉

    Komentar od Dario Kreštalica — 7. novembar 2011. @ 10:10 pm | Odgovor

    • Žalim, ali ne mogu da se složim s Vama. Ovoj deci je u stvari C najpotrebniji. Oni ga uče da bi mogli da programiraju razne programabilne delove mašina: ulazni podaci su im signali sa raznih senzora,a izlazni upravljački signali za neke elektronske, električne i mehaničke delove. Tako da je u ovom slučaju stvar potpuno razumljiva.
      Sa druge strane, metode kod oop su ništa drugo, do drugačije definisane funkcije i procedure, bar ih ja tako shvatam. Jedina stvar koja pravi problem u „prešaltavanju“ sa proceduralnog na oop je možda u nasleđivanju. Svi ostali problemi vuku korene iz programiranja kao takvog, a ne razlike u pristupu. Mada, ovde moram da se ogradim, jer sam samo nastavnik programiranja, ne i programer🙂
      Opet, da ne bude da se uopšte ne slažemo, mislim da bi u osnovnim školama trebalo uvesti neki vid programiranja u visual okruženju – deci bi bilo zanimljivo, a stekli bi i neke osnove.

      Komentar od jelena100janovic — 8. novembar 2011. @ 12:09 am | Odgovor

  4. Uredu, … i ja se slažem mogu da startaju sa C-om jer su i windowsi (OS) pisani u C-u.
    A i za namjene koje ste naveli. Samo je važno da se ostave Pascal-a🙂

    Opet je lakše preći sa C-a na C++ i kasnije na C#, nego sa pascal-a.

    Činjenica da niste programer razumijem da proceduralni jezik nema velike razlike sa objektno-orjentisanim, ali kad pitate programera koji radi svaki dan u tome dobit cete odgovor da ima i to velike razlike. … i ja sam u školi učio pascal i imao nastavnicu koja je imala isto mišljenje kao i vi … sigurno je to do nastavnog programa koji je pa može se reći zastario s obzirom na tržišne potrebe.

    Hvala Vam za konverzaciju, naravno ne moramo se slagati u svemu zato smo ljudi da se sporazumimo unatoč razlikama u mišljenju i stavovima.

    Sretno u radu,… i pozivam vas da bacite pogled na http://www.netologija.org (edukativna platforma) gdje možda možete naći članke koji će vam barem u nekom aspektu koristit.

    Komentar od Dario Kreštalica — 8. novembar 2011. @ 12:53 am | Odgovor

    • „Hvala Vam za konverzaciju“
      Molim, takođe. Bilo mi je prijatno, iako se ne slažemo:) Navratite opet…

      Komentar od jelena100janovic — 8. novembar 2011. @ 8:22 am | Odgovor


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

%d bloggers like this: